Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kojoj su Slovenija i Srbija dužne da vrate staru deviznu štednju štedišama nekadašnje Ljubljanske banke i Invest banke, nekima u BiH će doneti pravo bogatstvo, a jedan štediša, kako saznajemo, očekuje isplatu od neverovatnih pet miliona maraka!
Toliki je, naime, najveći pojedinačni iznos duga na ime stare devizne štednje državljaninu BiH, koji je više od dve decenije čekao na ovu istorijsku presudu, koju je prekjuče u predmetu "Ališić, Sadžak i Šahdanović" doneo Sud u Strazburu.
Međutim, ono što je sada sasvim izvesno jeste da će štediše čekati i nekoliko godina na isplatu, a niko još uvek nema ni precizan podatak koliko Slovenija i Srbija ukupno duguju novca.
Dvadeset godina borbe
Tokom jučerašnjeg dana pojavili su se različiti podaci o iznosu novca koji Slovenija i Srbija treba da isplate štedišama. Prema nekim izvorima, reč je o ukupno 1,5 milijardi maraka, od čega na ime duga iz Ljubljanske banke odlazi 1,2 milijarde, dok Invest banka duguje oko 300 miliona.
Štediše u BiH navode podatak da je Slovenija 1990. godine dugovala ukupno oko 330 miliona KM, od čega 140 miliona KM građanima u RS. S druge strane, ljubljanski mediji navode podatak da Sloveniju očekuje veliki finansijski udarac, jer će štedišama u BiH i Hrvatskoj morati ukupno da isplati oko milijardu maraka. U svakom slučaju, Sloveniji i Srbiji je ostavljeno 12 meseci da pronađu sistemsko rešenje, te da nakon toga počnu sa isplatom.
Bajić: NLB nema veze sa...
Direktor NLB Razvojne banke u Banjaluci Radovan Bajić kazao je da ova banka, iako je u slovenačkom vlasništvu i radi se zapravo o Novoj Ljubljanskoj banci, nema veze sa ovom presudom niti problematikom stare devizne štednje građana u BiH.- Mi smo isključeni iz te priče, jer je države vode međusobno i ne odnosi se na nas kao privredni subjekt. Ne učestvujemo u pronalaženju rešenja za staru deviznu štednju, iako smo svesni koliki je to problem i koliko su građani BiH bili istrajni i uporni da se reši - kazao je Bajić.
Devizni štediša iz Banjaluke Svetozar Nišić bio je među prvima koji je još 1995. godine pokrenuo ovo pitanje, a jedan je i od inicijatora tužbi protiv Slovenije i Srbije koje su podnesene 2008. godine. On napominje da su najveći pojedinačni iznosi koje očekuju građani BiH, pored pomenutih pet miliona maraka, još i oko milion, 500.000, 400.000, 300.000 KM...
- Ljudi koji su radili vani imaju ogromna sredstva koja bi trebalo da im budu isplaćena, a naši građani, koji su novac ovde zarađivali i ostavljali u banke traže manje iznose, od oko 1.000 do 10.000 KM - dodao je Nišić.
Sprovođenje presude koju je donelo Veliko veće Suda u Strazburu, nadziraće Odbor ministara Saveta Evrope. Nišić ocenjuje da ne postoji opcija da Slovenija ili Srbija ne ispoštuju presudu, a ukoliko bi kojim slučajem do toga došlo, suočili bi se sa "velikim problemima".
- Presuda je konačna i niko se na nju nema pravo žaliti. Dužni su da isplate novac onako kako su isplaćivali svoje štediše. Nadzor će vršiti Savet Evrope, a u slučaju da ne ispoštuju presudu, suočiće se sa velikim troškovima i za nematerijalnu štetu. Presudu imam ispred sebe i precizno je navedeno da će se države suočiti sa velikim problemima ako je ne ispoštuju - kazao je Nišić.
Sukcesija ne važi
On je precizirao da Savet ministara BiH treba pod hitno da napravi aranžmane sa vladama Slovenije i Srbije o tome na koji način će isplaćivati novac. Kada je u pitanju mogućnost da se to uradi iz slovenačkog Fonda za sukcesiju, Nišić kategorično odbacuje takvu opciju.
Razbuđivanje Mire Cerara
Presuda Evropskog suda, koja je u Sloveniji izazvala pravi šok, biće jedan od najvećih izazova za stranku Mire Cerara koji je pobedio na ovosedmičnim izborima u Sloveniji, iako je bio potpuni anonimus na izbornoj sceni sa strankom koju je formirao pre oko mesec i po. Cerar je u rekordnom roku osvojio naklonost birača, a nakon prve objave glasova i sam je kazao kako je iznenađen i da mu se čini kao da sanja.Analitičari ocenjuju da bi mu, upravo donesena presuda, mogla "pomoći" da se brzo razbudi.
- Nema govora! Oni su izmislili sukcesiju da bi građane ubili u pojam. Sukcesija ne važi za privatna, nego samo za državna poravnanja - dodao je Nišić.
Poručuje i da nikada nije izgubio veru i nadu da će štediše "pobediti" Sloveniju.
- Bio sam sto odsto siguran da ćemo novac dobiti, ali je bilo pitanje kada. Mogao sam umreti, a da to ne dočekam, kao što je bio slučaj sa mnogim štedišama. Rekao sam da ću, ako budem živ, ovoj bandi zavrnuti šiju i uspeo sam! - istakao je Nišić.
Predsednica Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša BiH Amila Omersoftić pojašnjava da će Srbija i Slovenija morati da usvoje amandmane na svoje zakone kako bi za godinu dana počela isplata na isti način kako su isplaćivali i svoje domicilne štediše.
- Ne znam kojom dinamikom će isplaćivati te iznose, ali ako bude na deset godina, radi se o smešnim brojevima. Mislim da Srbija neće imati više od šest miliona KM godišnjih obaveza - rekla je Omersoftićeva.
Ona je pojasnila da je u presudi izričito navedeno da se isplata ne može raditi po dogovoru o sukcesiji. Omersoftićeva naglašava i da dosta bh. štediša potražuje male iznose, ali da ima i onih koji očekuju isplatu pet miliona KM.
Rok sedam godina
- Biće dosta sitnih isplata, ako uzmete u obzir da je oko 40.000 štediša u BiH i to podelite sa ukupnim iznosom - dodala je Omersoftićeva.
Svaki štediša koji namerava da aplicira za isplatu, moraće da dostavi lične dokumente, kao i originalnu knjižicu Ljubljanske ili Invest banke. Slovenački mediji u svojim analizama navode da je realan rok u kojem bi sve štediše mogle biti namirene, između šest i sedam godina, a ako se u mehanizmu za isplatu primeni model kojim su isplaćene slovenačke štediše, to bi značilo da bi novac najpre dobili oni sa potraživanjima do 1.000 KM, a ostali u narednih pet godina i to na desetak rata.
Ljubljanski "Dnevnik" navodi da će ova presuda slovenački budžet opteretiti s više stotina miliona maraka godišnje, kao i da je naloženo da Slovenija Savetu Evrope predstavi akcioni plan za implementaciju presude na koji onda međunarodni arbitri mogu ubacivati dopune i izmene.
(IZVOR: PressRS)
Нема коментара:
Постави коментар